BLOG

Zbog čega deca uče strani jezik bolje i uspešnije od odraslih? Da li deca zaista uče jezike brže od odraslih?

Zbog čega deca uče strani jezik bolje i uspešnije od odraslih? Da li deca zaista uče jezike brže od odraslih?

Zbog velikog interesovanja u Valesco centru stranih jezika nudimo kurseve za decu svih uzrasta. Roditelji, ali i mi, nastavnici, shvatamo značaj usvajanja stranog jezika u što ranijem uzrastu, jer je odavno poznato da odrasli ne uče na isti način kao deca. Odrasle osobe imaju sisteme i šablone po kojima su do sada učili, pa prilikom učenja novog jezika pokušavaju da primene stara pravila na nove stvari. Kod dece je drugačije. Ali, zašto? Da li je to zbog njihovog okruženja, načina na koji funkcioniše njihov mozak ili kombinacije ovih faktora?

1. Način na koji razgovaramo s decom

Kada razgovaramo s decom, govorimo mnogo jednostavnije i trudimo se da uprošÄ‡avamo kako bi nas lakše razumeli, ali ih ne opterećujemo gramatičkim i pravopisnim pravilima. Pričamo sporije i koristimo mimiku i gestikulaciju, kako bismo probudili interesovanje, ali i kako bi nas bolje razumeli. Vremenom, rečenice postaju kompleksnije, ali nivo razumevanja ostaje.

2. Mozak im je odmoran od informacija

Odrasla osoba, svesno ili ne, u glavi ima odreÄ‘eni set gramatičkih pravila po kojima govori svoj maternji jezik. Učeći strani, mora da se navikava i “tera” sebe da usvaja novi sistem kao da je “prirodan”. Kod dece je drugačije. Oni su “otvoreniji” ka učenju i usvajanju gramatičkih pravila, jer ne razmišljaju o maternjem jeziku, već samo kažu sebi “U redu, to je sada tako!”, ne dovodeći u pitanje zašto. Isto važi i za izgovor i akcenat.

3. Deca nemaju inhibicije

Mnogo je lakše učiti jezik ako ne postoji strah od greške. Deca se ne plaše da imitiraju, izgovore nešto na pogrešan način i ne postoji bojazan od toga da li će zvučati čudno ili smešno, dok je odraslima to prepreka koju teško prevazilaze. Osim toga, deca nemaju strah od procene znanja i nemaju klasične provere kao odrasli, koji dobiju svoj procenat učinka.

4. Uče celim telom i svim čulima

O ovome je bilo reči i u ranijim tekstovima. Učeći svim čulima, aktiviramo sve delove našeg mozga, a sa decom je to najlakše. Dok se igraju plastelinom, trče po učionici, gledaju, slušaju i pevaju, stvaraju. Oni ne mogu samo da pričaju o jeziku, nego moraju da dožive! Slušajući pesmice na ciljanom jeziku, ne samo da ponavljamo, nego stvaramo prostor i da radimo nešto drugo: možda da umesimo neki jednostavan kolač, karakterističan za zemlju u kojoj se govori taj jezik, napravimo ukrase za jelku ili nešto slično.

5. Fernsehkinder

Gledanje serija, filmova i crtanih filmova doprinosi navikavanju na novi jezik. Slušamo i gledamo kako taj jezik zvuči i izgleda, kako se pomeraju usne dok se izgovaraju nove reči. Pod pojmom “Fernsehkinder” se podrazumevaju oni ljudi koji su usvojili strani jezik gledajući serije i filmove kao deca. Istraživanja su pokazala da oni koji su naučili strani jezik uz gledanje serija i filmova, i dalje imaju poteškoća pri učenju, ali su te poteškoće druge vrste; dok oni koji su usvajali jezik u osnovnoj ili srednjoj školi imaju najviše poteškoća s produkcijom (s pisanjem i pričanjem), a najmanje s gramatikom, kod Fernsehkinder slučaj je obrnut. Gramatička pravila su im često nepoznata, te im predstavljaju najveći izazov u učenju, ali s druge strane govore bez poteškoća, a akcenat im je besprekoran.

Naša škola nudi brojne kurseve i radionice za decu svih uzrasta. Posetite naš sajt i naÄ‘ite ono najbolje za vaše dete.

MF

Jesi li zaglavljen na jednom nivou?

Koliko dugo učiš strani jezik? Koliko ti je vremena bilo potrebno da doÄ‘eš do nivoa na kom si sada? Za koliko “časova” ili meseci si prešao prvi nivo (a1)?
Osećaj “zaglavljenosti” se javlja obično na srednjem nivou znanja, kada je engleski u pitanju na intermediate ili upper intermediate, dok se kod drugih jezika ovaj osećaj javlja i ranije, čak i na A2 nivou.
Zbog čega se to dešava i kako to prebroditi?

Kriva učenja
Na osnovnom nivou, teme za učenje su mnogo zabavnije: izučava se vokabular o sebi, svakodnevnom životu i snalaženju u prostoru. Kako učenje odmiče, tako i teme i gramatika postaju kompleksniji, pa učenici nekada gube iz vida zbog čega je to uopšte i važno. Kada smo na početku učenja, uspeh je skoro opipljiv. Progres je vidljiv i zbog toga je motivacija na visokom nivou, a stvari koje se uče su lakše. Vremenom, napredak usporava i tada je ključno ne odustati, nego biti strpljiv i uporan! Naš mozak tada reorganizuje znanje, pa često stičemo utisak da znamo manje nego pre. Ipak, ovaj osećaj nas vara. Na višim nivoima znanja ne znamo manje, nego postajemo svesni svega što tek treba da usvojimo i mnogo važnije - postajemo svesni grešaka koje pravimo.

Šta sada?

Ne potcenjujte vreme koje je potrebno na višem nivou!
Budite strpljivi i uporni! Na višim nivoima je potrebno i više reči kako bismo učestvovali u razgovoru, a te reči često više ne možemo tematski da organizujemo kao što smo to ranije mogli, poput: “u kupovini”, “sportovi” ili “u kući”. Pravite liste reči koje morate da naučite! Uz pomoć njih ćete moći da pratite svoj progres, jer ćete jednog dana znati sve reči!

Ne zaboravite ciljeve!
Ako ste izgubili motivaciju, pokušajte da osmislite nove načine kako ćete se motivisati. Postavite sebi lake ciljeve svakog dana, recimo: “danas ću naučiti ovih 5 reči” ili “danas ću upotrebiti ovu reč u tri različite rečenice”. Lake ciljeve lakše i ostvarujemo, pa se ponovo osećamo uspešno, kao na početku.

Zapamtite greške koje pravite!
Ponavljanje jedne te iste greške je znak da ste mooožda zaglavljeni. Ako je ovo slučaj, pokušajte da izolujete ovu grešku i koncentrišite se samo na nju.


Koristite “jezičke komade”!

Kao i kod grešaka, fokusirajte se na ključne fraze koje želite da usvojite, a zatim ih upotrebljavajte što više moguće. Kao što smo već pomenuli u našem blogu “Kako učiti strani jezik”, novu reč ili frazu smo naučili, ukoliko znamo da je upotrebimo u 2 ili više rečenica. Isto važi i za fraze.

Učenje jeste i treba da bude zabavno. Ne zaboravite da gledate serije, filmove i video sadržaje na YouTube. Koristite aplikacije za učenje, čitajte vesti na ciljnom jeziku, bez obzira na to što ne razumete baš sve. ÄŒitanje vesti i gledanje informativnog programa će vam pomoći da čujete pravi, zvanični jezik, bez žargona i skraćenica, pa će vam i razumevanje biti lakše. Osim toga, učenje je kontinuirani proces koji treba da se dešava svakog dana. Izdvojte vreme za učenje, pa makar to bilo i 15 minuta dnevno.

Učenje je puno uspona i padova, a na vama je da uživate u svakom koraku.


M.P.

Lažni prijatelji - engleski i nemački

Što više jezika govorimo, to nam je lakše usvajanje novih jezika. O tome je bilo reči i u našem tekstu “Da li je lakše učiti treći jezik”. Učenje jezika je pogotovo lakše, ako ti jezici pripadaju istoj porodici. Ali, da li je uvek tako? 

Pod pojmom “lažnih prijatelja” podrazumevamo parove reči koje zvuče ili izgledaju isto u dva jezika, ali imaju različito značenje. Klikom na link, saznajemo da ovaj fenomen predstavlja veliki problem u usvajanju novog jezika, ali mi u Valesco centru ne mislimo da je uvek tako.

Tema današnjeg bloga su lažni prijatelji u engleskom i nemačkom jeziku. 

Ukoliko već znate engleski, učenje nemačkog bi trebalo da bude mnogo lakše. Postoje brojne sličnosti izmeÄ‘u ova dva jezika: postojanje odreÄ‘enog i neodreÄ‘enog člana, sličnosti pri upotrebi vremena, kondicionalnih rečenica i sličnosti u frazama, ali i veliki broj istih reči i izraza.

Slikovite, čudne i ponekad bizarne asocijacije pomažu u učenju novih reči. Neke od njih ćete imati priliku da vidite i ovde. 

Pred vama je lista onih reči koje mogu da nas zbune. Ovo su omiljeni lažni prijatelji učenika i profesora Valesco centra:

1. Gift 

Reč Gift na engleskom znači “poklon”, a na nemačkom “otrov”. U starovisokonemačkom, reč Gift je nosila značenje “dar”, da bi se poslednji put pojavila sa ovim značenjem kod Getea. Izvorno značenje ostalo je samo kao deo složenice, u okviru reči “Mitgift” - miraz. 

2. wer i wo

Već na prvom času nemačkog jezika, učenici se sreću sa 2 lažna prijatelja - wer i wo. “Wer” ne znači “gde”, kao što znači na engleskom, nego “ko”, dok “wo” znači “gde”. 

Kada sam ja učila nemački, naša nastavnica nam je rekla da zatvorimo oči, zamislimo vola (wo), nazovemo ga Werko i upitamo se: “Gde je Werko?” 

Ova čudna slika u glavi mi je pomogla da svaki put zamislim vola kad god se susretnem sa reči “wer”. 

3. Rat 

… je savet, a ne pacov, a Rathaus je gradska kuća, a ne pacovska kuća. Kada sam ja učila nemački, rekla sam sebi da je Splinter iz Nindža kornjača pacov koji kornjačama daje - savete. 

4. Sekt 

Omiljena reč svih učenika, jer se svi iznenade kada saznaju da je reč o šampanjcu, a ne o sekti. 

5. Lohn 

Obe reči imaju veze sa novcem, samo što na nemačkom ova reč znači “plata”, a na engleskom “pozajmica”. 

6. hell

… je na engleskom pakao, a na nemačkom “svetlo”. Pa i u paklu je svetlo od sve te vatre, zar ne?

7. Art 

Na nemačkom se najbolje pamti ova reč tako što se povezuje sa rečju “Sport”. Onda nema šanse da ne zapamtite da je u pitanju reč “vrsta”, a ne “umetnost”. 

8. spenden

Trošiti novac možda i znači donirati novac, ne bi li dobili nešto što želimo… Zar ne? :D

9. ordinär

E, ovde stvari postaju čudne. Na nemačkom ova reč znači “vulgarno”, a na engleskom “uobičajeno”. 

Ostali primeri su: 

Koji su vaši omiljeni primeri? Kako vi učite reči i koje su vaše asocijacije za učenje vokabulara?

M.P.

Da li je lakše učiti treći jezik?

Da li je lakše učiti treći jezik?

Broj ljudi koji govore engleski jezik na visokom nivou je znatno skočio u poslednjih nekoliko decenija. Razlozi za to su brojni, a u očima poslodavaca se to sada već i podrazumeva, pa mnogi žele da dovedu svoj engleski do savršenstva. Zbog toga u Valesco centru imamo veliki broj učenika koji uče engleski, ali su česta pojava i oni koji pored engleskog, kod nas uče još jedan jezik.

Prvo pitanje koje naši polaznici postavljaju nastavnicima je: “Hoće li mi biti lakše da učim novi jezik pošto znam engleski?”

Odgovor na ovo pitanje je da, ali…

Dugogodišnje iskustvo nam je pokazalo da učenici koji već govore jedan strani jezik mnogo brže napreduju u odnosu na one koji govore samo maternji. Naravno, važan uslov za brže učenje je da je novi jezik srodan sa ovim prethodnim. Dakle, ukoliko već govorimo jezik iz iste porodice jezika, verovatno će nam usvajanje jezika biti mnogo lakše.

Poznavanje već jednog stranog jezika će nam pomoći u učenju na nekoliko načina:

1. Učenje reči

Ukoliko smo već donekle savladali jedan strani jezik, učenje novog jezika iz iste porodice kao naš prvi strani jezik bi trebalo da nam padne lakše. Ako, na primer, govorimo engleski, a učimo nemački, primetićemo dosta sličnosti već na prvom času:

Hello! - Hallo!

Good morning! - Guten Morgen

My name is… - Mein Name ist…

U učenju novog jezika nam pomažu i takozvani “lažni prijatelji”. Pod pojmom lažni prijatelji podrazumevamo reči koje slično ili isto izgledaju ili zvuče u dva jezika, ali imaju različito značenje. Na primer, reč “Gift” na nemačkom znači “otrov”, a na engleskom “poklon”. Iako ove dve reči nemaju ni približno slično značenje, stvaranjem veze i slike u glavi ćemo lakše zapamtiti novu reč. Takvih primera je mnogo i, ako razmišljamo na pravi način i stvaramo prave asocijacije u glavi, u mnogome može da nam pomogne u učenju. Naravno, sa lažnim prijateljima moramo da budemo veoma oprezni!

Što više jezika znamo, to će nam biti lakše učenje, zato što nam je fond reči bogatiji i imamo veći “bazen” iz kog možemo da zagrabimo. Srpski jezik je pun turcizama, anglicizama, germanizama i ostalih “izama”, a slično je i u ostalim jezicima. Dakle, što više jezika znamo, to će nam biti lakše da povezujemo sa rečima koje već znamo.

2. Učenje gramatike

Ako smo razumeli i savladalii komplikovane gramatičke strukture jednog stranog jezika, lakše ćemo primetiti gramatičke zakonitosti u novom stranom jeziku.

Uzmimo na primer upotrebu člana u engleskom jeziku. Ukoliko smo uspeli da razumemo u kojim situacijama smo koristili “a” ili “an”, a kada “the”, lako ćemo savladati upotrebu odreÄ‘enog i neodreÄ‘enog člana i u nemačkom jeziku. Pravila su veoma slična!

3. Iskustvo u učenju

Nije lako učiti nešto novo. Upravo zato nam je dragoceno iskustvo koje smo stekli učeći prvi strani jezik. Spoznali smo koje metode nam najviše odgovaraju, koji smo tip učenika (audio, vizuelni, kinestetički ili nam pak, najviše odgovara čitanje i pisanje), i u kakvim uslovima smo najproduktivniji.

Istraživanja su pokazala da učenje jezika pomaže u održavanju i razvoju naših sivih ćelija, a da bilingvalna deca drugačije pristupaju rešavanju logičkih zadataka. Dakle, pored profesionalnih prednosti, učenje više jezika je dobro i za naše zdravlje.

Ko kaže da je Oskar Vajld u pravu kada je rekao da je život previše kratak da biste učili nemački? Dokažite, i njemu, i sebi, da greši.

M.P.

KAKO SE UÄŒI STRANI JEZIK?

ÄŒesta pitanja sa kojima se profesori Valesco centra sreću su: "Kako si naučila tako težak jezik?", "Koje metode si primenjivala u učenju?", "Jesi li to i to naučila na fakultetu ili ovako? Jer, ja neću studirati taj jezik, a potrebno mi je da ga znam?", "Da li si naučila jezik dovoljno da sanjaš na tom jeziku? Kada ću ja dostići taj nivo znanja?".

Razmišljajući o tome kako da odgovorim na ova pitanja, posegnula sam, logično, za Google-om. Pretraga nam izbacuje nekoliko saveta koji bi trebalo da nam pomognu pri usvajanju jezika:

• postavi ciljeve
• uči "prave" reči
• vežbaj svakodnevno
• naÄ‘i maternje govornike ciljanog jezika
• upoznaj kulturu jezika
• zabavi se

Od gore navedenih predloga odabrali smo neke za koje nam je iskustvo pokazalo da su najrelevantniji:

MOTIVACIJA

Motivacija je ključ za učenje stranog jezika. "Želim da se sporazumevam na engleskom dok putujem", "Želim da naÄ‘em posao u Nemačkoj, a to ne mogu ukoliko ne znam nemački", "Želim da studiram u Italiji" - vizualizacija cilja je ono što nam pomaže u pravljenju planova i postizanju istih. Pravite male, ali dostižne ciljeve. Baby steps!

PREVOĐENJE NA MATERNJI JEZIK ...

... je zabranjeno!!! Sve prisutnija i popularnija metoda učenja novog jezika u mnogim centrima, pa i u Valesco centru je korišÄ‡enje ciljnog jezika od prvog časa. Maternji jezik nam zbog svoje strukture češÄ‡e odmaže nego pomaže. Primenjujemo pravila maternjeg na novi jezik i pravimo više štete nego koristi. Osim toga, moramo da stvorimo naviku razmišljanja na novom jeziku. Ko zna, možda jednog dana počnemo i da sanjamo na tom jeziku... Ali, šta ako prosto ne znam to da kažem?! Onda...

KORISTITE ALTERNATIVE

Promenite rečenicu, koristite sinonime, antonime, mimiku, gestikulaciju, sve ovo je dobrodošlo pri učenju stranog jezika! Ako ne znate kako se kaže "karfiol", recite nešto što znate. Kada učite jezik na kursu, u tandemu ili samostalno, dakle, ako se ne nalazite u realnoj životnoj situaciji - rečenica ne mora da bude istinita, dovoljno je da bude ispravna.

NOVI JEZIK U SVAKODNEVNOJ SITUACIJI

Jezik usvajamo svim čulima: gledajući i slušajući oko sebe, pipajući predmete u našoj neposrednoj okolini, pa čak i dok jedemo i pijemo. Odaberite neku aktivnost kod kuće, recimo, žedni ste. Razmišljajte o svemu što uključuje tu radnju i pokušajte da izogovorite naglas: cabinet, open, glass, bottle, pour, water, drink. "I am opening the cabinet" - "I am taking the bottle of water and a glass" - " I am pouring the water and then I drink". Practice makes perfect!

FILMOVI, SERIJE, MUZIKA

Sigurno poznajete makar jednu osobu koja je naučila engleski preko filmova, serija, muzike ili igrica? Kada naučimo novi jezik, prvo ga usvajamo pasivno - to znači da je razumevanje onoga što čujemo mnogo veće od toga šta možemo da kažemo. Veštinu slušanja poboljšavamo upravo tako: upijajući sadržaje na ciljnom jeziku.

A NOVE REÄŒI?

Nove reči i fraze najbolje pamtimo kada postoji kontekst. Stvaramo slike, priče i situacije u kojima bismo mogli da upotrebimo novi vokabular. Kako znamo da smo novu reč i usvojili?

To nam pokazuju sledeći koraci:

1. ako znam da prevedem reč sa stranog na maternji jezik
2. sa maternjeg na strani jezik
3. ako umem da je upotrebim u najmanje dva različita konteksta

Zato je dobro da, kada vežbamo vokabular, ne učimo samo prevod reči, nego i rečenice u kojima možemo da upotrebimo datu reč.

A kakva su vaša iskustva sa učenjem? Da li imate dodatnih predloga koji bi nam pomogli pri savladavanju jezika?

Samo se znanje uvećava deljenjem!

M.P.