BLOG
Zbog Äega deca uÄe strani jezik bolje i uspeÅ¡nije od odraslih? Da li deca zaista uÄe jezike brže od odraslih?
Zbog Äega deca uÄe strani jezik bolje i uspešnije od odraslih? Da li deca zaista uÄe jezike brže od odraslih?
Zbog velikog interesovanja u Valesco centru stranih jezika nudimo kurseve za decu svih uzrasta. Roditelji, ali i mi, nastavnici, shvatamo znaÄaj usvajanja stranog jezika u što ranijem uzrastu, jer je odavno poznato da odrasli ne uÄe na isti naÄin kao deca. Odrasle osobe imaju sisteme i šablone po kojima su do sada uÄili, pa prilikom uÄenja novog jezika pokušavaju da primene stara pravila na nove stvari. Kod dece je drugaÄije. Ali, zašto? Da li je to zbog njihovog okruženja, naÄina na koji funkcioniše njihov mozak ili kombinacije ovih faktora?
NaÄin na koji razgovaramo s decom
Kada razgovaramo s decom, govorimo mnogo jednostavnije i trudimo se da uprošÄ‡avamo kako bi nas lakše razumeli, ali ih ne opterećujemo gramatiÄkim i pravopisnim pravilima. PriÄamo sporije i koristimo mimiku i gestikulaciju, kako bismo probudili interesovanje, ali i kako bi nas bolje razumeli. Vremenom, reÄenice postaju kompleksnije, ali nivo razumevanja ostaje.
Mozak im je odmoran od informacija
Odrasla osoba, svesno ili ne, u glavi ima odreÄ‘eni set gramatiÄkih pravila po kojima govori svoj maternji jezik. UÄeći strani, mora da se navikava i “tera” sebe da usvaja novi sistem kao da je “prirodan”. Kod dece je drugaÄije. Oni su “otvoreniji” ka uÄenju i usvajanju gramatiÄkih pravila, jer ne razmišljaju o maternjem jeziku, već samo kažu sebi “U redu, to je sada tako!”, ne dovodeći u pitanje zašto. Isto važi i za izgovor i akcenat.
Deca nemaju inhibicije
Mnogo je lakše uÄiti jezik ako ne postoji strah od greške. Deca se ne plaše da imitiraju, izgovore nešto na pogrešan naÄin i ne postoji bojazan od toga da li će zvuÄati Äudno ili smešno, dok je odraslima to prepreka koju teško prevazilaze. Osim toga, deca nemaju strah od procene znanja i nemaju klasiÄne provere kao odrasli, koji dobiju svoj procenat uÄinka.
UÄe celim telom i svim Äulima
O ovome je bilo reÄi i u ranijim tekstovima. UÄeći svim Äulima, aktiviramo sve delove našeg mozga, a sa decom je to najlakše. Dok se igraju plastelinom, trÄe po uÄionici, gledaju, slušaju i pevaju, stvaraju. Oni ne mogu samo da priÄaju o jeziku, nego moraju da dožive! Slušajući pesmice na ciljanom jeziku, ne samo da ponavljamo, nego stvaramo prostor i da radimo nešto drugo: možda da umesimo neki jednostavan kolaÄ, karakteristiÄan za zemlju u kojoj se govori taj jezik, napravimo ukrase za jelku ili nešto sliÄno.
Gledanje serija, filmova i crtanih filmova doprinosi navikavanju na novi jezik. Slušamo i gledamo kako taj jezik zvuÄi i izgleda, kako se pomeraju usne dok se izgovaraju nove reÄi. Pod pojmom “Fernsehkinder” se podrazumevaju oni ljudi koji su usvojili strani jezik gledajući serije i filmove kao deca. Istraživanja su pokazala da oni koji su nauÄili strani jezik uz gledanje serija i filmova, i dalje imaju poteškoća pri uÄenju, ali su te poteškoće druge vrste; dok oni koji su usvajali jezik u osnovnoj ili srednjoj školi imaju najviše poteškoća s produkcijom (s pisanjem i priÄanjem), a najmanje s gramatikom, kod Fernsehkinder sluÄaj je obrnut. GramatiÄka pravila su im Äesto nepoznata, te im predstavljaju najveći izazov u uÄenju, ali s druge strane govore bez poteškoća, a akcenat im je besprekoran.
Naša škola nudi brojne kurseve i radionice za decu svih uzrasta. Posetite naš sajt i naÄ‘ite ono najbolje za vaše dete.
MF
Jesi li zaglavljen na jednom nivou?
Koliko dugo uÄiš strani jezik? Koliko ti je vremena bilo potrebno da doÄ‘eš do nivoa na kom si sada? Za koliko “Äasova” ili meseci si prešao prvi nivo (a1)?
Osećaj “zaglavljenosti” se javlja obiÄno na srednjem nivou znanja, kada je engleski u pitanju na intermediate ili upper intermediate, dok se kod drugih jezika ovaj osećaj javlja i ranije, Äak i na A2 nivou.
Zbog Äega se to dešava i kako to prebroditi?
Kriva uÄenja
Na osnovnom nivou, teme za uÄenje su mnogo zabavnije: izuÄava se vokabular o sebi, svakodnevnom životu i snalaženju u prostoru. Kako uÄenje odmiÄe, tako i teme i gramatika postaju kompleksniji, pa uÄenici nekada gube iz vida zbog Äega je to uopšte i važno. Kada smo na poÄetku uÄenja, uspeh je skoro opipljiv. Progres je vidljiv i zbog toga je motivacija na visokom nivou, a stvari koje se uÄe su lakše. Vremenom, napredak usporava i tada je kljuÄno ne odustati, nego biti strpljiv i uporan! Naš mozak tada reorganizuje znanje, pa Äesto stiÄemo utisak da znamo manje nego pre. Ipak, ovaj osećaj nas vara. Na višim nivoima znanja ne znamo manje, nego postajemo svesni svega što tek treba da usvojimo i mnogo važnije - postajemo svesni grešaka koje pravimo.
Šta sada?
Ne potcenjujte vreme koje je potrebno na višem nivou!
Budite strpljivi i uporni! Na višim nivoima je potrebno i više reÄi kako bismo uÄestvovali u razgovoru, a te reÄi Äesto više ne možemo tematski da organizujemo kao što smo to ranije mogli, poput: “u kupovini”, “sportovi” ili “u kući”. Pravite liste reÄi koje morate da nauÄite! Uz pomoć njih ćete moći da pratite svoj progres, jer ćete jednog dana znati sve reÄi!
Ne zaboravite ciljeve!
Ako ste izgubili motivaciju, pokušajte da osmislite nove naÄine kako ćete se motivisati. Postavite sebi lake ciljeve svakog dana, recimo: “danas ću nauÄiti ovih 5 reÄi” ili “danas ću upotrebiti ovu reÄ u tri razliÄite reÄenice”. Lake ciljeve lakše i ostvarujemo, pa se ponovo osećamo uspešno, kao na poÄetku.
Zapamtite greške koje pravite!
Ponavljanje jedne te iste greške je znak da ste mooožda zaglavljeni. Ako je ovo sluÄaj, pokušajte da izolujete ovu grešku i koncentrišite se samo na nju.
Koristite “jeziÄke komade”!
Kao i kod grešaka, fokusirajte se na kljuÄne fraze koje želite da usvojite, a zatim ih upotrebljavajte što više moguće. Kao što smo već pomenuli u našem blogu “Kako uÄiti strani jezik”, novu reÄ ili frazu smo nauÄili, ukoliko znamo da je upotrebimo u 2 ili više reÄenica. Isto važi i za fraze.
UÄenje jeste i treba da bude zabavno. Ne zaboravite da gledate serije, filmove i video sadržaje na YouTube. Koristite aplikacije za uÄenje, Äitajte vesti na ciljnom jeziku, bez obzira na to što ne razumete baš sve. ÄŒitanje vesti i gledanje informativnog programa će vam pomoći da Äujete pravi, zvaniÄni jezik, bez žargona i skraćenica, pa će vam i razumevanje biti lakše. Osim toga, uÄenje je kontinuirani proces koji treba da se dešava svakog dana. Izdvojte vreme za uÄenje, pa makar to bilo i 15 minuta dnevno.
UÄenje je puno uspona i padova, a na vama je da uživate u svakom koraku.
M.P.
Lažni prijatelji - engleski i nemaÄki
Što više jezika govorimo, to nam je lakše usvajanje novih jezika. O tome je bilo reÄi i u našem tekstu “Da li je lakše uÄiti treći jezik”. UÄenje jezika je pogotovo lakše, ako ti jezici pripadaju istoj porodici. Ali, da li je uvek tako?
Pod pojmom “lažnih prijatelja” podrazumevamo parove reÄi koje zvuÄe ili izgledaju isto u dva jezika, ali imaju razliÄito znaÄenje. Klikom na link, saznajemo da ovaj fenomen predstavlja veliki problem u usvajanju novog jezika, ali mi u Valesco centru ne mislimo da je uvek tako.
Tema današnjeg bloga su lažni prijatelji u engleskom i nemaÄkom jeziku.
Ukoliko već znate engleski, uÄenje nemaÄkog bi trebalo da bude mnogo lakše. Postoje brojne sliÄnosti izmeÄ‘u ova dva jezika: postojanje odreÄ‘enog i neodreÄ‘enog Älana, sliÄnosti pri upotrebi vremena, kondicionalnih reÄenica i sliÄnosti u frazama, ali i veliki broj istih reÄi i izraza.
Slikovite, Äudne i ponekad bizarne asocijacije pomažu u uÄenju novih reÄi. Neke od njih ćete imati priliku da vidite i ovde.
Pred vama je lista onih reÄi koje mogu da nas zbune. Ovo su omiljeni lažni prijatelji uÄenika i profesora Valesco centra:
Gift
ReÄ Gift na engleskom znaÄi “poklon”, a na nemaÄkom “otrov”. U starovisokonemaÄkom, reÄ Gift je nosila znaÄenje “dar”, da bi se poslednji put pojavila sa ovim znaÄenjem kod Getea. Izvorno znaÄenje ostalo je samo kao deo složenice, u okviru reÄi “Mitgift” - miraz.
wer i wo
Već na prvom Äasu nemaÄkog jezika, uÄenici se sreću sa 2 lažna prijatelja - wer i wo. “Wer” ne znaÄi “gde”, kao što znaÄi na engleskom, nego “ko”, dok “wo” znaÄi “gde”.
Kada sam ja uÄila nemaÄki, naša nastavnica nam je rekla da zatvorimo oÄi, zamislimo vola (wo), nazovemo ga Werko i upitamo se: “Gde je Werko?”
Ova Äudna slika u glavi mi je pomogla da svaki put zamislim vola kad god se susretnem sa reÄi “wer”.
Rat
… je savet, a ne pacov, a Rathaus je gradska kuća, a ne pacovska kuća. Kada sam ja uÄila nemaÄki, rekla sam sebi da je Splinter iz Nindža kornjaÄa pacov koji kornjaÄama daje - savete.
Sekt
Omiljena reÄ svih uÄenika, jer se svi iznenade kada saznaju da je reÄ o šampanjcu, a ne o sekti.
Lohn
Obe reÄi imaju veze sa novcem, samo što na nemaÄkom ova reÄ znaÄi “plata”, a na engleskom “pozajmica”.
hell
… je na engleskom pakao, a na nemaÄkom “svetlo”. Pa i u paklu je svetlo od sve te vatre, zar ne?
Art
Na nemaÄkom se najbolje pamti ova reÄ tako što se povezuje sa reÄju “Sport”. Onda nema šanse da ne zapamtite da je u pitanju reÄ “vrsta”, a ne “umetnost”.
spenden
Trošiti novac možda i znaÄi donirati novac, ne bi li dobili nešto što želimo… Zar ne? :D
ordinär
E, ovde stvari postaju Äudne. Na nemaÄkom ova reÄ znaÄi “vulgarno”, a na engleskom “uobiÄajeno”.
Ostali primeri su:
Koji su vaši omiljeni primeri? Kako vi uÄite reÄi i koje su vaše asocijacije za uÄenje vokabulara?
M.P.
Da li je lakÅ¡e uÄiti treći jezik?
Da li je lakše uÄiti treći jezik?
Broj ljudi koji govore engleski jezik na visokom nivou je znatno skoÄio u poslednjih nekoliko decenija. Razlozi za to su brojni, a u oÄima poslodavaca se to sada već i podrazumeva, pa mnogi žele da dovedu svoj engleski do savršenstva. Zbog toga u Valesco centru imamo veliki broj uÄenika koji uÄe engleski, ali su Äesta pojava i oni koji pored engleskog, kod nas uÄe još jedan jezik.
Prvo pitanje koje naši polaznici postavljaju nastavnicima je: “Hoće li mi biti lakše da uÄim novi jezik pošto znam engleski?”
Odgovor na ovo pitanje je da, ali…
Dugogodišnje iskustvo nam je pokazalo da uÄenici koji već govore jedan strani jezik mnogo brže napreduju u odnosu na one koji govore samo maternji. Naravno, važan uslov za brže uÄenje je da je novi jezik srodan sa ovim prethodnim. Dakle, ukoliko već govorimo jezik iz iste porodice jezika, verovatno će nam usvajanje jezika biti mnogo lakše.
Poznavanje već jednog stranog jezika će nam pomoći u uÄenju na nekoliko naÄina:
UÄenje reÄi
Ukoliko smo već donekle savladali jedan strani jezik, uÄenje novog jezika iz iste porodice kao naš prvi strani jezik bi trebalo da nam padne lakše. Ako, na primer, govorimo engleski, a uÄimo nemaÄki, primetićemo dosta sliÄnosti već na prvom Äasu:
Hello! - Hallo!
Good morning! - Guten Morgen
My name is… - Mein Name ist…
U uÄenju novog jezika nam pomažu i takozvani “lažni prijatelji”. Pod pojmom lažni prijatelji podrazumevamo reÄi koje sliÄno ili isto izgledaju ili zvuÄe u dva jezika, ali imaju razliÄito znaÄenje. Na primer, reÄ “Gift” na nemaÄkom znaÄi “otrov”, a na engleskom “poklon”. Iako ove dve reÄi nemaju ni približno sliÄno znaÄenje, stvaranjem veze i slike u glavi ćemo lakše zapamtiti novu reÄ. Takvih primera je mnogo i, ako razmišljamo na pravi naÄin i stvaramo prave asocijacije u glavi, u mnogome može da nam pomogne u uÄenju. Naravno, sa lažnim prijateljima moramo da budemo veoma oprezni!
Što više jezika znamo, to će nam biti lakše uÄenje, zato što nam je fond reÄi bogatiji i imamo veći “bazen” iz kog možemo da zagrabimo. Srpski jezik je pun turcizama, anglicizama, germanizama i ostalih “izama”, a sliÄno je i u ostalim jezicima. Dakle, što više jezika znamo, to će nam biti lakše da povezujemo sa reÄima koje već znamo.
UÄenje gramatike
Ako smo razumeli i savladalii komplikovane gramatiÄke strukture jednog stranog jezika, lakše ćemo primetiti gramatiÄke zakonitosti u novom stranom jeziku.
Uzmimo na primer upotrebu Älana u engleskom jeziku. Ukoliko smo uspeli da razumemo u kojim situacijama smo koristili “a” ili “an”, a kada “the”, lako ćemo savladati upotrebu odreÄ‘enog i neodreÄ‘enog Älana i u nemaÄkom jeziku. Pravila su veoma sliÄna!
Iskustvo u uÄenju
Nije lako uÄiti nešto novo. Upravo zato nam je dragoceno iskustvo koje smo stekli uÄeći prvi strani jezik. Spoznali smo koje metode nam najviše odgovaraju, koji smo tip uÄenika (audio, vizuelni, kinestetiÄki ili nam pak, najviše odgovara Äitanje i pisanje), i u kakvim uslovima smo najproduktivniji.
Istraživanja su pokazala da uÄenje jezika pomaže u održavanju i razvoju naših sivih ćelija, a da bilingvalna deca drugaÄije pristupaju rešavanju logiÄkih zadataka. Dakle, pored profesionalnih prednosti, uÄenje više jezika je dobro i za naše zdravlje.
Ko kaže da je Oskar Vajld u pravu kada je rekao da je život previše kratak da biste uÄili nemaÄki? Dokažite, i njemu, i sebi, da greši.
M.P.
KAKO SE UÄŒI STRANI JEZIK?
ÄŒesta pitanja sa kojima se profesori Valesco centra sreću su: "Kako si nauÄila tako težak jezik?", "Koje metode si primenjivala u uÄenju?", "Jesi li to i to nauÄila na fakultetu ili ovako? Jer, ja neću studirati taj jezik, a potrebno mi je da ga znam?", "Da li si nauÄila jezik dovoljno da sanjaš na tom jeziku? Kada ću ja dostići taj nivo znanja?".
Razmišljajući o tome kako da odgovorim na ova pitanja, posegnula sam, logiÄno, za Google-om. Pretraga nam izbacuje nekoliko saveta koji bi trebalo da nam pomognu pri usvajanju jezika:
- postavi ciljeve
- uÄi "prave" reÄi
- vežbaj svakodnevno
- nađi maternje govornike ciljanog jezika
- upoznaj kulturu jezika
- zabavi se
Od gore navedenih predloga odabrali smo neke za koje nam je iskustvo pokazalo da su najrelevantniji:
MOTIVACIJA
Motivacija je kljuÄ za uÄenje stranog jezika. "Želim da se sporazumevam na engleskom dok putujem", "Želim da naÄ‘em posao u NemaÄkoj, a to ne mogu ukoliko ne znam nemaÄki", "Želim da studiram u Italiji" - vizualizacija cilja je ono što nam pomaže u pravljenju planova i postizanju istih. Pravite male, ali dostižne ciljeve. Baby steps!
PREVOÄENJE NA MATERNJI JEZIK ...
... je zabranjeno!!! Sve prisutnija i popularnija metoda uÄenja novog jezika u mnogim centrima, pa i u Valesco centru je korišÄ‡enje ciljnog jezika od prvog Äasa. Maternji jezik nam zbog svoje strukture ÄešÄ‡e odmaže nego pomaže. Primenjujemo pravila maternjeg na novi jezik i pravimo više štete nego koristi. Osim toga, moramo da stvorimo naviku razmišljanja na novom jeziku. Ko zna, možda jednog dana poÄnemo i da sanjamo na tom jeziku... Ali, šta ako prosto ne znam to da kažem?! Onda...
KORISTITE ALTERNATIVE
Promenite reÄenicu, koristite sinonime, antonime, mimiku, gestikulaciju, sve ovo je dobrodošlo pri uÄenju stranog jezika! Ako ne znate kako se kaže "karfiol", recite nešto što znate. Kada uÄite jezik na kursu, u tandemu ili samostalno, dakle, ako se ne nalazite u realnoj životnoj situaciji - reÄenica ne mora da bude istinita, dovoljno je da bude ispravna.
NOVI JEZIK U SVAKODNEVNOJ SITUACIJI
Jezik usvajamo svim Äulima: gledajući i slušajući oko sebe, pipajući predmete u našoj neposrednoj okolini, pa Äak i dok jedemo i pijemo. Odaberite neku aktivnost kod kuće, recimo, žedni ste. Razmišljajte o svemu što ukljuÄuje tu radnju i pokušajte da izogovorite naglas: cabinet, open, glass, bottle, pour, water, drink. "I am opening the cabinet" - "I am taking the bottle of water and a glass" - " I am pouring the water and then I drink". Practice makes perfect!
FILMOVI, SERIJE, MUZIKA
Sigurno poznajete makar jednu osobu koja je nauÄila engleski preko filmova, serija, muzike ili igrica? Kada nauÄimo novi jezik, prvo ga usvajamo pasivno - to znaÄi da je razumevanje onoga što Äujemo mnogo veće od toga šta možemo da kažemo. Veštinu slušanja poboljšavamo upravo tako: upijajući sadržaje na ciljnom jeziku.
A NOVE REÄŒI?
Nove reÄi i fraze najbolje pamtimo kada postoji kontekst. Stvaramo slike, priÄe i situacije u kojima bismo mogli da upotrebimo novi vokabular. Kako znamo da smo novu reÄ i usvojili?
To nam pokazuju sledeći koraci:
- ako znam da prevedem reÄ sa stranog na maternji jezik
- sa maternjeg na strani jezik
- ako umem da je upotrebim u najmanje dva razliÄita konteksta
Zato je dobro da, kada vežbamo vokabular, ne uÄimo samo prevod reÄi, nego i reÄenice u kojima možemo da upotrebimo datu reÄ.
A kakva su vaša iskustva sa uÄenjem? Da li imate dodatnih predloga koji bi nam pomogli pri savladavanju jezika?
Samo se znanje uvećava deljenjem!
M.P.